|
Ovde ćete se upoznati sa tradicijom darivanja poklona u vreme božićnih, novogodišnjih i sličnih praznika u ostalim zemljama Evrope. Saznaćete da u nekim kulturama nije samo Deda Mraz jedini darivaoc poklona, pa evo kako je sve to počelo...
|
Otac Božić u Britaniji
Starinske predstave darivaoca poklona iz crkvene istorije, među koje spada i Sveti Nikola, u Velikoj Britaniji, 1686. godine, plemenitog darivaoca poklona, pronaćićemo u liku "Božić Bate" (Father Christmas) koji je tokom 17. veka postao deo britanskog folklora, povezan sa tradicijom darivanja i prazničnog radovanja. Preživele slike iz tog doba prikazuju Oca Božića kao veselog debelog bradatog muškarca obučenog u dugu, zelenu odoru sa krznom. On predstavlja duh dobrog Božićnog veselja, a u romanu Čarlsa Dikensa „Božićna pesma“ je predstavljen kao ''Duh sadašnjeg Božića'', kao veliki srdačni čovek u zelenom kaputu sa krznenim rubovima, koji vodi Ebinezera Skrudža kroz uskomešane londonske ulice za sadašnje božićno jutro.
Starinske predstave darivaoca poklona iz crkvene istorije, među koje spada i Sveti Nikola, u Velikoj Britaniji, 1686. godine, plemenitog darivaoca poklona, pronaćićemo u liku "Božić Bate" (Father Christmas) koji je tokom 17. veka postao deo britanskog folklora, povezan sa tradicijom darivanja i prazničnog radovanja. Preživele slike iz tog doba prikazuju Oca Božića kao veselog debelog bradatog muškarca obučenog u dugu, zelenu odoru sa krznom. On predstavlja duh dobrog Božićnog veselja, a u romanu Čarlsa Dikensa „Božićna pesma“ je predstavljen kao ''Duh sadašnjeg Božića'', kao veliki srdačni čovek u zelenom kaputu sa krznenim rubovima, koji vodi Ebinezera Skrudža kroz uskomešane londonske ulice za sadašnje božićno jutro.
Skrudžov drugi posetilac - Duh sadašnjeg Božića. Obojena verzija originalne ilustracije Džona Liča koji ju je naslikao za roman Čarlsa Dikensa
„Božićna pesma“ (1843.)
|
Ilustracija Oca Božića kako daruje decu (nepoznati autor)
|
Scena iz animiranog filma Roberta Zemekisa,
Božićna Pesma iz 2009. sa Džimom Kerijem
(Skrudžov drugi posetilac - Duh sadašnjeg Božića)
|
Ovde možete pogledati insert iz pomenutog animiranog filma ''Božićna Pesma'' iz 2009. (A Christmas Carol) - Scena sa Skrudžovim drugim posetiocem, Duhom sadašnjeg Božića |
|
Ded Maroz i Sneguročka u Rusiji
Na istoku, u Rusiji, Ded Maroz se osim u crvenoj, često pojavljuje i u plavoj odori. Živi negde na severu ili u Sibiru, a njegove sanke ne vuku irvasi, već tri konja (tzv. Ruska trojka). Interesantno je da „ruski“ Deda Mraz (Ded Maroz) ima i svoju pratilju, Sneguročku.
Na istoku, u Rusiji, Ded Maroz se osim u crvenoj, često pojavljuje i u plavoj odori. Živi negde na severu ili u Sibiru, a njegove sanke ne vuku irvasi, već tri konja (tzv. Ruska trojka). Interesantno je da „ruski“ Deda Mraz (Ded Maroz) ima i svoju pratilju, Sneguročku.
Sneguročka je obično lepa devojka plave kose sa pletenicama ili lepa i dobra devojčica, takođe sa plavim pletenicama - Deda Mrazova unuka.
Narodna verovanja i legende kazuju da Ded Maroz nije bio uvek dobar. Ded Maroz u Rusiji ume da bude i opasan. Naime, deci koja nisu bila dobra, umesto poklona daće im komad uglja. Danas, Ded Maroz nije baš tako strog, pa će umesto uglja, deci simbolično dati crne slatkiše (nešto nalik „Negro“ bombonama). Naime, ruski Deda Mraz je izvorno bio zao starac koji je donosio zimu. Opaki čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. Legende govore da je otimao decu i odnosio ih na ramenu u svom velikom džaku. Roditelji otete dece su morali da mu daju poklone kako bi otkupili svoju decu. Ipak, vremenom je sve postalo lepše i drugačije; pod uticajem hrišćanstva, lik Deda Mraza je izmenjen, za početak je pored kažnjavanja, hteo da nagradi poštenje i dobrotu… najzad, postao je sasvim dobar i srdačan i počeo je da daje poklone deci (čak i kad su nevaljala – „Negro“ bombone).
Pretvoren u novu, pozitivnu ličnost, nalik Svetom Nikoli, ubrzo je široko prihvaćen, a i komercijalizovan kao i njegov zapadni parnjak.
Pretvoren u novu, pozitivnu ličnost, nalik Svetom Nikoli, ubrzo je široko prihvaćen, a i komercijalizovan kao i njegov zapadni parnjak.
Veštica Befana u Italiji
I italijanski Deda Mraz ima svoju pratilju, bolje reći preteču. Zove se Befana. To je stara žena koja u Novogodišnjoj (a ranije u Bogojavljenskoj noći) leti Svetom na svojoj metli, obilazi sve domove i dobroj deci deli poklone. Befana takođe ume i da kazni decu koja su bila nevaljala dajući im umesto poklona komad uglja. Sva je crna i čađava, jer se u kuće spušta niz dimnjak… dakle, jasno! Jasno je i da je to ono čime danas plašimo decu – veštica koja je pak, nekad i dobra.
I italijanski Deda Mraz ima svoju pratilju, bolje reći preteču. Zove se Befana. To je stara žena koja u Novogodišnjoj (a ranije u Bogojavljenskoj noći) leti Svetom na svojoj metli, obilazi sve domove i dobroj deci deli poklone. Befana takođe ume i da kazni decu koja su bila nevaljala dajući im umesto poklona komad uglja. Sva je crna i čađava, jer se u kuće spušta niz dimnjak… dakle, jasno! Jasno je i da je to ono čime danas plašimo decu – veštica koja je pak, nekad i dobra.
Beba Isus (Christkind) u Nemačkoj
U 16. veku, reformacija Martina Lutera izazvala je antikatolički pokret u Nemačkoj. Pošto protestanti ne slave svece, bila im je potrebna nova božićna tradicija, pa je Beba Isus (Christkind) postao taj koji donosi poklone. Ipak vremenom je postalo besmisleno da beba donosi poklone, pa je Isusa Hrista zamenila vila. Do 19. veka Kristkind je nosio zlatni plašt po ugledu na nirnberškog zlatnog anđela. U drugim nemačkim gradovima nosi belo odelo i zvezdani venac. Svakoj devojčici predstavlja veliku čast da je izaberu za Kristkinda.
Međutim, deca pevaju Kristikindu pesme posvećene svetom Nikoli, što ukazuje na preplitanje ove dve verske figure.
Otac Božić - Weihnachtsmann (Vajnahtman) se takođe pojavljuje u severnim evangelističkim delovima Nemačke. Zanimljivo je da se uprkos svom protestanskom poreklu, Kristkind više slavi među katoličkim stanovništvom, dok je Otac Božić rasprostranjeniji među protestantima.
U 16. veku, reformacija Martina Lutera izazvala je antikatolički pokret u Nemačkoj. Pošto protestanti ne slave svece, bila im je potrebna nova božićna tradicija, pa je Beba Isus (Christkind) postao taj koji donosi poklone. Ipak vremenom je postalo besmisleno da beba donosi poklone, pa je Isusa Hrista zamenila vila. Do 19. veka Kristkind je nosio zlatni plašt po ugledu na nirnberškog zlatnog anđela. U drugim nemačkim gradovima nosi belo odelo i zvezdani venac. Svakoj devojčici predstavlja veliku čast da je izaberu za Kristkinda.
Međutim, deca pevaju Kristikindu pesme posvećene svetom Nikoli, što ukazuje na preplitanje ove dve verske figure.
Otac Božić - Weihnachtsmann (Vajnahtman) se takođe pojavljuje u severnim evangelističkim delovima Nemačke. Zanimljivo je da se uprkos svom protestanskom poreklu, Kristkind više slavi među katoličkim stanovništvom, dok je Otac Božić rasprostranjeniji među protestantima.
Crni Petar u Holandiji
Holandski i belgijski Deda Mraz, zove se Sveti Nikola, na holandskom, (Sinterklaas) i takođe ima svog pomoćnika Crnog Petra (Zwarte Piet) koji se umesto njega penje po krovovima i spušta kroz dimnjak i zato je odeven u crno. Sav je crn i garav po licu i nosi alate za čišćenje dimnjaka. Donosi sreću kada ga vidite, baš kao i svaki dimnjičar. Njegov praznik 6. decembra uz davanje poklona sе proširio na mnoge države. Međutim, u Holandiji ga slave uveče 5. decembra, na proslavi koja se zove pakjesavond.
Holandski i belgijski Deda Mraz, zove se Sveti Nikola, na holandskom, (Sinterklaas) i takođe ima svog pomoćnika Crnog Petra (Zwarte Piet) koji se umesto njega penje po krovovima i spušta kroz dimnjak i zato je odeven u crno. Sav je crn i garav po licu i nosi alate za čišćenje dimnjaka. Donosi sreću kada ga vidite, baš kao i svaki dimnjičar. Njegov praznik 6. decembra uz davanje poklona sе proširio na mnoge države. Međutim, u Holandiji ga slave uveče 5. decembra, na proslavi koja se zove pakjesavond.
Tradicija o svetom Nikoli ima mnogo paralela sa germanskom mitologijom, posebno sa bogom Odinom. Ovo uključuje bradu, šešir i koplje (danas štap) i torbu koju drže njegove sluge da uhvate nestašnu decu. I Sveti Nikola jaše belog konja kao i Odin svog Sleipnira koji može da leti kroz vazduh. Pisma od slatkiša koje Crni Petar daje deci, asociraju na Odinovo stvaranje runskih slova. Pesme koje se recituju tokom proslave i pesme koje pevaju deci, posvećene su Odinu kao bogu poezije.
Jolska koza i patuljak u Skandinaviji
U skandinavskim zemljama je naročito izražen kult Božića i darivaoca poklona. Lik svetog Nikole je, takođe pomešan sa lokalnim folklorom, kao primer preživelog paganskog lika. U nordijskim zemljama prvobitni donosilac poklona u vreme Božića je bila Jolska koza.
U skandinavskim zemljama je naročito izražen kult Božića i darivaoca poklona. Lik svetog Nikole je, takođe pomešan sa lokalnim folklorom, kao primer preživelog paganskog lika. U nordijskim zemljama prvobitni donosilac poklona u vreme Božića je bila Jolska koza.
Međutim, tokom 1840-ih, u nordijskim pričama, vilenjak pod imenu „Tomte“ ili „Nis“ je počeo da isporučuje božićne poklone u Danskoj.
Tomte je bio predstavljen kao nizak, to jest, bradati patuljak obučen u sivu ili zelenu odeću i sa crvenom kapom. Do kraja 19. veka ova tradicija se takođe proširila na Norvešku i Švedsku, gde je zamenila Jolsku kozu. Isto se dogodilo i u Finskoj, ali je ova više ljudska figura zadržala ime Jolska koza. Iako je tradicija o Jolskoj kozi, kao donosiocu poklona sada već izumrla, koza od slame još uvek je čest božićni ukras u celoj Skandinaviji.
Demon Krampus u Alpima
U Alpima, Deda Mraz ima svog „predhrišćanskog“ pratioca koji se zove Krampus (pratilac Svetog Nikole). On je demon koji grdi i plaši nevaljalu decu. U tim oblastima mladići se, tokom prve dve nedelje decembra (posebno u veče 5. decembra) oblače u kostime Krampusa i plaše decu zarđalim okovima i zvonima.
U Alpima, Deda Mraz ima svog „predhrišćanskog“ pratioca koji se zove Krampus (pratilac Svetog Nikole). On je demon koji grdi i plaši nevaljalu decu. U tim oblastima mladići se, tokom prve dve nedelje decembra (posebno u veče 5. decembra) oblače u kostime Krampusa i plaše decu zarđalim okovima i zvonima.
Sveti Vasilije u Grčkoj
I grci imaju svoju verziju Deda Mraza. On se tamo zove Agios Vasilios (Άγιος Βασίλης) i zapravo nema mnogo veze sa mnogim atributima iz zapadnjačke kulture. Pod uticajem globalizacije sve više liči na klasičnog Deda Mraza. Prema legendi, Sveti Vasilije je dobar i ljubazan čovek koji dolazi iz Male Azije i deci donosi poklone. Takođe, on pomaže siromašnima, bolesnima i sl. Izvorno, fizički, on je sušta suprotnost Deda Mrazu; on je visok i stasit sa gustom crnom bradom i prodornim crnim očima…
I grci imaju svoju verziju Deda Mraza. On se tamo zove Agios Vasilios (Άγιος Βασίλης) i zapravo nema mnogo veze sa mnogim atributima iz zapadnjačke kulture. Pod uticajem globalizacije sve više liči na klasičnog Deda Mraza. Prema legendi, Sveti Vasilije je dobar i ljubazan čovek koji dolazi iz Male Azije i deci donosi poklone. Takođe, on pomaže siromašnima, bolesnima i sl. Izvorno, fizički, on je sušta suprotnost Deda Mrazu; on je visok i stasit sa gustom crnom bradom i prodornim crnim očima…
Tri mudraca u Španiji
U Španiji i nekadašnjim španskim kolonijama, pokloni se deci daju na praznik Bogojavljenje, dolazak trojice mudraca (ili trojice kraljeva), koji se obeležava dvanaest dana posle Božića, 6. januara po gregorijanskom kalendaru.
Po Novom zavetu, trojica mudraca su došli sa istoka na kamilama prateći zvezdu i doneli malom Isusu poklone. U ovim zemljama, tri mudraca dobijaju pisma sa željama od dece i donose poklone deci, noć pred ovaj praznik. U Španiji, svaki od mudraca predstavlja po jedan kontinent poznat u vreme Hristovog rođenja: Evropu (Melkijor), Aziju (Kaspar) i Afriku (Baltazar). U nekim krajevima, deca pripremaju piće za svakog mudraca i hranu za kamile, po verovanju da je ovo jedina noć u godini kada oni jedu.
U Španiji i nekadašnjim španskim kolonijama, pokloni se deci daju na praznik Bogojavljenje, dolazak trojice mudraca (ili trojice kraljeva), koji se obeležava dvanaest dana posle Božića, 6. januara po gregorijanskom kalendaru.
Po Novom zavetu, trojica mudraca su došli sa istoka na kamilama prateći zvezdu i doneli malom Isusu poklone. U ovim zemljama, tri mudraca dobijaju pisma sa željama od dece i donose poklone deci, noć pred ovaj praznik. U Španiji, svaki od mudraca predstavlja po jedan kontinent poznat u vreme Hristovog rođenja: Evropu (Melkijor), Aziju (Kaspar) i Afriku (Baltazar). U nekim krajevima, deca pripremaju piće za svakog mudraca i hranu za kamile, po verovanju da je ovo jedina noć u godini kada oni jedu.
Božić Bata u Srbiji
A srpski Božić Bata? On je nastao negde u 19. veku i karakterističan je samo za Srbe. Na žalost, kao što je već rečeno, Srbi su prihvatili Istočnjačko-globalističku verziju Deda Mraza a Božić Bata se „izgubio“ u vremenu. Pominje se u nekim dečijim pesmicama (“Božić, Božić bata, nosi kitu zlata…”). Božić Bata ima tamnu šubaru i kožni gunj (ogrtač), a na ramenu jutani džak, pun raznih poklona: drvenih igračaka, suvih šljiva, oraha, pletenih prsluka, vunenih čarapa, kapa i rukavica…
Nekada davno, Božić Batu bi najčešće glumio domaćin, tj. najstariji u porodici. Adekvatno bi se kostimirao i dolazio od spolja, kroz sneg truptao i „batao“ (izgubljeni glagol u srpskom jeziku od kog dolazi njegovo ime) ispred ulaza u kuću stresajući tako sneg sa nogu, dok su deca netremice zurila ka vratima iščekujući njegovu pojavu.
A srpski Božić Bata? On je nastao negde u 19. veku i karakterističan je samo za Srbe. Na žalost, kao što je već rečeno, Srbi su prihvatili Istočnjačko-globalističku verziju Deda Mraza a Božić Bata se „izgubio“ u vremenu. Pominje se u nekim dečijim pesmicama (“Božić, Božić bata, nosi kitu zlata…”). Božić Bata ima tamnu šubaru i kožni gunj (ogrtač), a na ramenu jutani džak, pun raznih poklona: drvenih igračaka, suvih šljiva, oraha, pletenih prsluka, vunenih čarapa, kapa i rukavica…
Nekada davno, Božić Batu bi najčešće glumio domaćin, tj. najstariji u porodici. Adekvatno bi se kostimirao i dolazio od spolja, kroz sneg truptao i „batao“ (izgubljeni glagol u srpskom jeziku od kog dolazi njegovo ime) ispred ulaza u kuću stresajući tako sneg sa nogu, dok su deca netremice zurila ka vratima iščekujući njegovu pojavu.
